Srpski književni glasnik

104 Српски Књижевни Гласник.

поправљати п допуњавати. Правила су грађена за данашње наше прилике, те се с тога трудило да у томе не буде погрешака.

Према нашем мишљењу, при оснивању овакве једне установе ваља имати на уму поглавито то да таква установа није и не сме бити само чисто културног карактера ; она мора имати још и свој политички значај, KOJU, ма колико да је у позађу, ипак мора бити јасан и прецизан. Овај политички карактер Галерије пзражен је одредбом члана 9, у којем се одређује, ла се у Галерију могу примати само дела оних уметника, „који се својим радом и као уметници и као приватни људи буду одликовали као пријатељи идеје југословенске културне заједнице“. То се морало учинити баш с тога што је познато како је још мало правих и искрених пријатеља југословенске културне заједнице, и како се још много мора радити на томе да се досадашњи пријатељи те идеје у том својем уверењу утврде, а нови пријатељи теку. Међутим, остварење сваке нове идеје, а ове идеје о културвој заједници југословена на по се, тражи великих и моралних и материјалних жртава. Ако опет с друге стране погледамо на друштвени положај данашњих бораца за ову идеју, па ма где они били, то ћемо се брзо уверити колика је била потреба за једну такву одредбу као што је она торња. Ми немамо права нити смемо тражити да поједини пријатељи ове идеје жртвују све, а да за то немају ни зрачка наде да због тога евојега убеђења неће морати испијати до дна чашу горчине и патње. А колико их је добрих пи ваљаних уметника, одличних пријатеља и неустрашивих бораца ове идеје међу данашњим југословенским уметницима, који због тога. својега убеђења морају патити и живети горе него ли многи други који су у сваком погледу гори од њих. Свима. тима Југословенска Галерија у Београлу биће уздање, које, и ако им неће моћи потпуно обезбедити њихов опстанак, а оно ће моћи бар колико толико братском помоћи утолити муке и патње,