Srpski književni glasnik

ЈУГОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА У БЕОГРАДУ. 105

С друге стране морало се одмах и то предвидети, да она уметничка дела која улазе у Галерију треба да имају праву уметничку вредност, за шта се гаранција тражила у јавној критици у разним центрима Југословена. У овом излагању у двама центрима највећма је отежано српским уметницима, који своја дела морају слати ван Београда; докле остали уметници излагањем у својем центру и у Београду имају већих олакшица. На тој јавној критици лежаће одговорност за уметничку вредност појединих дела; јер ће се из тога моћи видети општи ниво не само уметничког стварања, него и уметничке критике у Југословена. Они ће добијати онаква. дела каква и заслужују.

Ми не сумњамо да ће тачно и правилно обавештени родољуби хтети својим прилозима помоћи ову нову установу; али, и ако нико од нас нема права располагати туђим имањем, ипак ваља имати на уму сам задатак Галерије, па тек се тога гледишта процењивати одредбу члана 5. И у публици много развијенијега укуса и далеко узвишенијега појимања уметности могу се паћи појединци којима ће се допасти дела много мање уметничке вредности него ли што је просечни ниво уметничког стварања њихових сувременика. Од таквих дела и поклона морамо сачувати Галерију; јер ће само тим начином она постати и културном установом, храмом уметности.

У томе храму вема места за стране уметнике, па ма њихова дела била најпризнатија у целокупној човечанекој уметности. Југословенска Уметничка Галерија у Београду треба да буде Југословенски Пантеон у којем ћемо се сретати само са пријатељима п борцима за Југословенску културну заједницу. У Галерији треба да се · упознајемо са уметницима преко њихових дела, а са југословенским родољубима преко њихових материјалних жртава за остварење те идеје. Уметници ће у тај храм улазити својим радом; а родољуби схватањем своје дужности и жртвама за свој народ. Лепших п трајнијих споменика не треба ни једнима ни другима.