Srpski književni glasnik

10% СРпски Књижевни ГлАСНИК.

су знаци данас повољни за то, и надати се да ће у наших родољуба п државника бити толико увиђавности, да ће хтети и моћи појмити ситуацију, те према томе вршити своју дужност према Отаџбини. Ниједан парод није до сада пмао штете од паметних M корисних културних установа, па нећемо никакве штете ни ми од њих имати.

Установа Галерије у Београду има још и тај значај, што ће се у њој наш народ упознавати са осталом југословенском браћом, а познавши их заволети. У исто време љубав према правој уметности порашће, а укус публике ће се утанчати и развити — услови без којих ни једна, па ни чисто српска уметност неће моћи напредовати. Најпосле за позпавање и проучавање културних прилика Југословена, Галерија ће бити јелан драгоцени извор, којем неће равна бити на осталом Словенском Југу.

Није више далеко дан када ће српски научници и испитиваоци морати свој хоризонат проширити, а своје поље рада увеличати прелазећи из уских граница своје земље и народа на проучавање и осталих братских племена. Тога тренутка када се тај преокрет буде извршио, појмиће се и свеколика важност ове нове културне установе, Југословенске Уметничке Галерије у Београду.

Југословенска Уметничка. Галерија у Београду зау-

зима данас једну скромну собицу у згради Народнога

Музеја. Од бугарских уметника заступљен. је само Ив. Ангелов; од хрватских уметника: Ка. М. Црнчић, Е. Buдовић, 7. Кризман, И. Мештровић, Р. Валдец, Б. Чикош, О, Изековић и Ђ. Медовић; од словеначких уметника: 4. Гвајц, Ј. Зоља, Р. Јакопић, И. Грохар, М. Јама и Ф. Весел; а од српских само Ј. Даниловац п Ст. Тодоровић. Свега уметничких дела има 18, а у вредности од преко #8000 динара. |

Сва су ова дела набављена средствима која је у

главноме дала Српска Држава, затим Задужбина Илије