Srpski književni glasnik

~”

, ЈУГОСЛОВЕНСКА. УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА У БЕОГРАДУ. 107

же“ „зд„велика корист за југословенску уметност од тако ство--

рених прилика. Ако, дакле, Галерија у Београду својом редовном куповином на југословенским изложбама буде чешће проузроковала сличне последице, она ће вршити свој задатак у много већем п ширем обиму, него што се то данас сме и претпостављати. У таквим појавама лежи онај морални ослонац који ће југословенски уметници имати у Галерији у Београду.

Излишно је набрајати све оне користи, које ће од овакве једне установе и њенога рада имати рад на остварењу културне југословенске заједнице. Напротив потребно је ма у најкраћим потезима изнети оне користи које ће Београд и Србија за те своје велике жртве као накнаду имати.

Самим стицајем прилика Београд и Србија упућспи су да предњаче у приношењу жртава за остварење идеје културне заједнице Југословена. Приношењем тих жртава ми чинимо само своју дужност, а надати се да оправдана и очекивана награда неће изосетати. Па и у најгорем случају, ако би се, не дај Боже, једног дана морало до тога уверења доћи, да је идеја културне југословенске заједнице била само један патриотски сан, један мехур сапунице, који се и најмањим додиром распренуо, и тада, мислимо, ми не емемо напуштати овај пут, не смемо занемаривати своју дужност баш е тога, што је то у нашем општем интересу.

Цео досадашњи рад на остварењу идеје заједнице Југословена био је с наше стране искрен, братски и споразуман са осталим племенима. Цео тај рад праћен је нашим жртвама, којих се нисмо плашили. Али ако једног дана буде де тога дошло да се неко од југословенских племена буде хтело издвојити из те заједнице, онда је наша и осталих племена дужност да га силом створених прилика нагнамо у заједнички и споразуман рад за културну заједницу. Претпостављајући такве, признајемо, немиле појаве, ми морамо тежити да Београду и Србији на културном пољу створимо и очувамо престиж. Сви