Srpski književni glasnik

119 Српски Књижевни Гласник.

ничког клуба „Сава“, и тако су се појавили као пред-

ставници Словенаца уз немачке уметнике из Аустрије п

најзнатније модерне пољске сликаре. Кад је 1904 год. први

пут и корпоративно излагало своја дела друштво слове-

начкух уметника „Сава“ у Миткеовој галерији, и пој:-

вило се први пут као носилац еловеначке уметности у

Бечу, дакле у једној великој европској вароши, тада се: строга, Словенима пепријатељска бечка критика изразила

управо ласкаво о њој, и убројила је Словенце у народе

који имају своју националну уметност. Џа ни ове го-

дине у „Сецесији“ мада су изложили своје радове само

Јакопић, Грохар и' Јама, нису најбољи критпчари, као

нпр. Др. Хаберфелд у листу „Цајт“, порицали угледно

место које су заузели поменути сликари на питернацио-

налној изложби. Природа, светлост, сјај, покретпост, и

снажне боје, речено је, јесу особине словеначких умет-

ника ; у њих нема манира, намештене елеганције ни пар-

фима, али има искрености, мириса земље у којој су“ рођени. Ј. Регали.

ИЗ ШПАНИЈЕ.

П. СЕВИЉА: (3.) Јули, 1901. • Из данашњих се новина видп да је јуче била највећа жега у овој години; на топломеру је било прешло 45 степени по Целзијевој мери, мерено у хладовини. Ово, истина, није необично велика топлота, али кад се у рачун узме сува клима Шпаније и велика жега на сунцу, онда је ова топлота за многе људе који не умеју да се чу| вају, врло опасна. Кроз танке платнене хаљине продире : супчана жега и човеку се на леђима опали кожа, постане мрко жуте боје и љушти се уз велики свраб и болове

У kk 1 Види „С. К. Гласник“, ХТГУ, 10. ~