Srpski književni glasnik

x C.P TE:C КИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. , Књига ХУ, БРОЈ 1. — 1 јул, 1905.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У КАСАРНИ.

Студени ветар дувао је са снежних огранака балкапских и фијукао помамно изнад кућних кровова мирне, заснале и у бео покров замотане паланке; била је ноћ, зимска хладна ноћ. По нападалом снегу ухватила се дебела ледена кора од сплне студени, и милијарде снежних крпстала преливали су се у свима бојама на месечевој сребрнастој еветлости. Звезде су жмиркале по етакластом, ведром небу, — ведрина која је наговештавала још страшнију пичу и мраз.

Одавно су замукли крти и пискави звуци „повечерја“ у касариском дворишту, п из пространих војничких соба већ је допирало одмерено и монотоно хркање; дугим, мрачним ходницима, застртим вечерас сламом, одјекивали су тешки кораци пожарних, који су, дремовни и малаксали, млитаво вукли ноге, уживајући ваљда у шуштању жуте, мприсаве сламе.

Иначе је све било мирно и тихо у тим пространим,

слабо осветљеним старим зградама. Стотине младих и здравих људи вечерас су, искупљени. око заједничког бадњака у дворишту, с тугом и чежњом помишљали на малене домове, завејане енегом, у којима је сад тако топло пи тако весело; душом су били тамо где уз CBC_ тлост ватре са старинског огњишта, седи отап дрхтавом руком посипа житом из планине донето дрво; у ушима 1