Srpski književni glasnik

12 СРпски Књижевни Гласник.

мој! сине мој!“ Било је очевидно да се Г. Алфонсу десила нека несрећа. Отрчим у младеначку собу и нађем је пуну света. Прво што ми је пало у очп био је Г. Алфонс, полу-обучен, испружен попречке преко постеље на којој је све дрво било поломљено. Био је модар као чивит и непомичан. Његова мати је плакала п кукала поред њега. Г. од Пејрехорада се устумарао, трљао му слепе очи колоњском водом или му метао под нос соли да мирише Авај! његов син био је мртав већ одавна. На једном канабету, на другом крају собе, лежала је млада, у страшним грчевима Она је пуштала неке неартикулисане јауке, и две снажне служавке имале су грдне муке да је задрже.

— Боже мој! повиках, шта се то десило 7

Приближим се постељи и подигнем тело несрећнога

младића ; оно је било већ укочено и ладно. Његови стри-

снути зуби и потамнело лице изражавали су најетрашније патње и страх. По много чему изгледало је да му је смрт била насилна пи ропац страховит. Међутим, ни трага од крви на оделу. Ја му раздрљих кошуљу и на грудима видех једну модру белегу која је ишла и преко ребара и леђа. Рекао би човек да је био стегнут каквим гвозденим обручем. У то згазих ногом на нешто тврдо што је било на ћилиму; сагох се и видех диамантски претен.

Одвучем Г. од Пејрехорада и његову жену у њихову собу; затим наредим да и младу пренесу тамо.

ји још имате једну ћерку, рекох им, треба за њу ла се бринете. Онда их оставих саме.

Изгледало ми је вероватно да је Г Алфонс пао мучки убијен; злочинци су нашли неки начин да се ноћу увуку у млалину собу. Али су ме много збуњивале оне модрипе на грудима и њихов кружни. правац, јер то није могло долазити од батине или какве гвоздене полуге. Наједанпут ми сену у глави да сам слушао где се прича како у Валенсији најмљене убице узимају дугачке кожне вреће пуне ситног песка и њима премлаћују људе