Srpski književni glasnik

ФолклоРНЕ БЕЛЕШКЕ. 31

„ромд Мусу да распориш. Марко послуша самовиле, извади из џепа сребрну чакију и њоме провали Мусину белу мешину (трбух). Муса од тога одмах издане и падне мртав на Марка, те се Марко, помоћу свога коња, једва извуче испод њега. Тада Марко распори Муси друго срце и дође до трећег које му рече: Моли Бога што ја нисам било будно, а да сам се разбудило, од тебе не би ни комад остао. Марко се за тим врати самовилама па им рекне: Сад хоћу да пдем ла погубим Дему! Арбанасина, брата Мусина“. Самовиле га опет стану одвраћати, јер је Дема страшан јунак, има бркове као миздраци па га може погубити. Али Марко их пе послуша већ отиде да тражи Дему. После дугога тражења дође до његових дворова на Дунаву“ Ту нађе Дему и назва му Бога Дема му прихвати Бога. Марко му онда рекне: Много ти је лобар коњ. Да га пуетиш да мало поигра по Дунаву. Дема заигра коња по Дунаву, али Марко не може да га види од таласа, који бију од брега на брег. Марко му онда рекне: Дедер нека заигра још један пут, јер ја коња нисам ни видео већ само таласе. Дема опет узјаши коња и натера га на Дунав. Али опет би исто онако као и први пут. Марко натера Дему да заигра с коњем по Дунаву и трећи пут. Дема натера коња, и тек сад Марко виде како коњ игра. по Дунаву. — Да ми продаш тога коња, рекне му Марко. — Није ми коњ за

1 Дема је деминутив од Демир, турско име лица, а значи гвожђе.

2 И у српској народној песми „Марко Краљевић и Ђемо Брђанин“ вели Ђемо за Марка Краљевића:

„Давно ми је брата погубио,

Погубио Мусу Кесеџију“. (Вук С. Караџић, Српске народне пјесме, књ. П 1895, стр. 409).

8 ја не знам зашто је овде у овој приповетци Дунав, који Цигани често употребљавају у својим приповеткама, али ми се чини згодно да поменем да сам у селу Суботинцу (срез алексиначки) поодавно забележио варианту народне песме у којој ОД 17 се пева: „А ја не знам ог куд Дунав тече, Дунав тече са банат| ске стране“ у којој у место тога стоји: „Дунав т.че од Оридс града“.