Srpski književni glasnik

50 СРпски КњижеВвнНИ ГлАСНИК.

жењи ла уђе у собу; она се виде само као неодређено оивичене пеге, па ипак како су тачно и поуздано нацртана и карактерисана у свом напрегнутом покрету! Обе слике, међутим, показују оне особине умнога реализма које сам у почетку нагласио. Покрети, ставови, израз лица, избрани типови, распоред личности у приказаном призору, лак и здрав хумор (у „Свадби“), све је истинито, природно, и нађено оштроумно и с осећањем. У „Бајкама“, покрети руку девојака већ су сами за себе читава студија. Видите још како је утисак који језовита бајка чини на девојке оштроумно степенован,. — најмањи код оне простије девојке што стоји и емеши се, највећи код оне врло нежне девојке, оне скоро болешљиве „сенситиве“, с чијим се типом сретамо п у „Светитељци“, и која потресено, и скоро поплашено гледа у приповедача, склапајући руке. У „Свадби“ су поkpern лачности нађени са тако много посматрачке и. психолошке досетљивости, тако живи, и тако истинити, ла је цела слика драматична као призор из каквог веселог народног комада, од драматичара с великим посматрачким и психолошким даром. Те су особине код г. Весела тако развијене да се морају овако нарочито истаћи. „Милосрђе“ стоји с овим двема сликама на истој висини. Слика је врло проста: у једном куту болничке собе, милосрдна сестра нагла се с леком у рупи над рањеника. У слици нема ничега мелодраматичног, ничега што би било срачунато на ефект; нема лекара са скалпелом у руци, ни столова с лекаријама и инетрументима, ни дугих низова постеља у великој болничкој дворници ; само милосрдна сестра и болесник, у једном куту болничке собе. Па ипак, колико има патоса у сестрипом лицу' пупом. саучешћа, п боно затвореним очима рањеника! „Милоерђе“ још сведочи о врло нежном колористичном дару; прекрасни су они хладни сивкасти и плавичасти тонови што се на слици, .у врло разновреној игри одблесака, одмењују с топлим тоновима пламена од лампице. Исто је тако врло лепа ствар, изразом и