Srpski književni glasnik

%

- Уметнички ПрРЕГЛЕД. bi

колоритом, „Словенка“, глава младе сељанке у златној _3JaMLU. Њено нежно, душом прожето лице, бисерни колорит целе слике, и хармонија сивих, ружичастих, и златних тонова, чине је једном од најнежнијих слика г. Веселових. „Румилда“ је, напротив, девојче од воље, с великим очима, пзразитим устима, израђено у складно сложеним бојама, отворено мркој, белој, и зеленој. Ако још поменем „Освету“, затим један одлично цртан и сликан лик, и најзад један нежно уједначени предео, видеће се да је г. Весел исто толико разноврстан и обилат колико и добар сликар, п, укратко речено, да чини част словеначком одељењу.

Г. Рихард Јакопић је један од оних сликара које сам мало пре поменуо као слпкаре чије слике имају узвишеније или дубље теме од г. Веселових. Г. Јакопић је, на Словенском југу, уметник највећма повучен — највећма удубљен у себе. Док су еви његови земљаци реалисти, везани за земљу пи евакидашњег човека, он, охоло издвојен од људске тишме, живи најрадије у другом свету, поред овога, или више њега, у оним областима који стоје на граници између стварности п снова, Олиже сновима но стварности. У. његовој уметничкој физиономији има нечега од оног високог, замишљеног човека на једној његовој слици, који, у дугој. белој, еветитељској одори, с очима на оном што његова душа види, обвијен мистичком светлошћу, корача „усамљеним стазама“. Све три највеће слике г. Јакопићеве, које су и у Каталогу прве забележене, тога су рода. „Усамљене стазе“ сад сам поменуо. Дру '4 се зове „У тамном сјају“. Трећа је

„Пред одлуком“ („пред оллуком“ значи „пред самоубиством“). Ова ми се чини најважнија међу г. Јакопићевим "сликама, она у којој је најпотпуније успео да каже своју мисао. Тај младић који, као какво привиђење, излази из таме, са својом обореном главом, са широким црним шеширом који му покрива половину лица, у јадним црним хаљинама, са својим скрушеним и олабављеним телом и ногама, с рукама у џеповима, заиста је бедник коме не

4*