Srpski književni glasnik

„ћи , ~ УмеТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 55 O” одељењу; али она своје место заслужује. За ту слику поред г. Веселове „Свадбе“ и „Словенке“ — највећма

ми је жао што није остала у Београду. Нека г. Грохар ради ; нека п даље гледа природу; нека се у њу уживљује, непосредно, идући за својим личним, јаким п нежним утисцима; нека је воли; она ће му, ако је судити по овој слици, ту љубав обилато вратити.

У истом реду са ова четири члана љубљанске „Саве“, ваља поменути, из другог једног одељења словеначког, г. Антона Ажбеа, чији лик „Црнице“ показује човека који одлично зна свој посао, одлично црта, п одлично елика.

Од осталих излагача словеначког одељења, поменућу г. Матеја Стернена, г. Јосифа Герма, гђу Розу Клајн, тђицу Хенрику Шантељ; за тим, између чланова „Весне“, г.г. Гвида Биролу и Максима Гаспари, с њиховим занимљивим карикатурама и пределима; г. Александра Шантеља; г. Августа Бертолда, с његовим фотографијама; гђице Ружицу Север, Залку Новакову, Августу Шантељ, с њиховим укусним, и по народним мотивима ишараним заклонима, лисницама, и засторима; и тако даље. Сви они раде, поред својих јачих и старијих другова, на плодном пољу чисте и примењене уметности, а на част свога симпатичног и даровитог народа. Ми смо овде своју браћу Словенце досад врло мало познавали; у толико смо радосније били изненађени открићем њихових сјајних и солидних особина.

II. ВАЈАРСТВО.

Вајарство је, као увек на изложбама, и на овој било мање заступљено но сликарство. Узрок томе лежи у самој природи вајарства. Бајарство је мање симпатично публици; оно нема оне разноликости у забавним и лако разумљивим мотивима, ни оног шаренила сликарског, које забавља очи већине гледалаца; публици оно изгледа сувише једнолико, просто, и незанимљиво, с његовим појединачним, усамљеним фигурама, у његовој гипсаној, мермерној, или бронзаној безбојности. Публика