Srpski književni glasnik

КЕ

=

УмеЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 57

Али, п ако га је по количини било мање, вајарство се на Југословенској Изложби представља исто тако добро као и сликарство. Вајарство, код појединих народа стоји, у главном, на истој висини на којој п сликарство. На Југословенској се пзложби ово правило потврђује. Хрватска изложба, која је имала најпотпуније еликарство, има и најпотпуније вајарство; Бугарска изложба има најоскудније вајарство, као што је пмала и најоскудније сликарство. Српека п Словеначка изложба (ако узмемо у рачун и г. Бернекера, о коме мало ниже) показују обе уметности у главном на пстој висини. Општа карактеристика појединих вајарских изложаба такође је слична карактеристици коју смо дали о изложбама сликарским. Српско је вајарство родољубиво, и мало одстрањено од најмодернијег вајарства. Хрватско је космополитеко, правилно, али у сталном додиру с најмодернијим струјама. Словеначко, колико се на овој изложби могло видети, само је најмодерније: реалистичко, воциалистичко, спмболистичко. :

Ја ћу се, говорећи о вајарству појединих одељења, држати опет реда који је усвојен у Каталогу.

У Српском одељењу изложени су радови четпри наша вајара, гг. Ђ. Јовановића, П. Убавкића, С. Роксандића, и Б. Карађорђевића.

TT. Ђ. Јовановић је најјачи вајар у нашем одељењу, и један од три или четири најјача вајара на Југословенској Изложби. Што код њега треба нарочито истаћи, то је његова одлична вајарека техника. На радовима као што су „Црногорац на стражи“, „Велика Србија“, „Бранко Радичевић“ (сва три у бронзи) право је задовољетво посматрати како су форме поуздано карактерисане, у њиховој маси, и по њиховој површини. На „Црногорцу“, на пример, било да погледате како је рађена глава, бело да се зауставите очима на оделу, па материји од које је одело начињено, на широким чакшшрама, на затегнутим и приљубљеним тозлуцима, било да под оделом потра-