Srpski književni glasnik

58 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

жите тело — рамена и груди под доламом, цеваницу и листове под тозлуцима — вазда ћете и форму п површину наћи изврено окарактерпеане. И то вреди. за. све његове радове, п вреди уопште много. Што г. Јовановићу недостаје, доста занимљиво код добра вајара, то је нешто више маште, нешто вите посзије; и затим нешто више гипкости, ритма, у склопу његових фигура. Човек би рекао да му баш његова велика вештина у конетруисању и моделпрању делова смета слободнијем извођењу целине. Тако и на понеким његовим, увек врло крепко и вешто израђеним ликовима, тражење сличности изгледа подређено појединачној изради форама. Г. Јовановић, рекао бих, опомиње на оне познате писце драма и романа који умеју вештачки да обраде значајне епизоде, а композицију целог дела остављају лабаву, несавладану. Наравно, као ни код тих писаца, тако ни код г. Јовановића ти недостаци не смањују вредност његових добрих особина, и вајаретво г. Јовановића остаје оно вредно вајарство које сам мало пре поменуо, вајарство довршенога уметника, мушко, и врло злраво.

Од радова г. Петра Убавкића, једног од наших првих уметника, најбољи је „Циганка“, која је једини већи рад у мермеру у српском одељењу. Леп петочњачки тпи младе и снажне девојке, лепо женско попреје, с: живописно обвијеном марамом око врата, која се осећа да је шарена, са живо извајаним пртама, — „Циганка“ је одлична ствар. Остали радови“ г. Убавкића нису сви исте вредности. Г. Убавкић, који је у свом „Даничићу“ показао како уме да ваје, изгледа да не даје себи увек исти трул. Његов Карађорђе“, на пример, изостаје знатно, и по конетрукцији и' по моделирању форама, иза „Даничића“. „Фаворита“ такође не даје оно задовољство које би човек могао очекивати од овако 'замашног и добро замишљеног рада. Узгред буди речено, како је поетављена, „Фаворита“ изгледа ван равнотеже, Али и у „Фаворити“, као и у осталим радовима г. Убавкића (и у оним који су у другом погледу мање успели), :у киповима