Srpski književni glasnik

> Политички ПРЕГЛЕД, 73

каже „при примени свију одредаба ове конвенције руководиће се уговорнице пекључиво принципима европског међународнога права“. Европско међупародно право не признаје неповредност стана консуларним чиповницима. Неповрелност стана за ове чиновнике призната је само особитим режимом капитулација, а декларацијом, додатом при крају консуларне конвенције, одриче се Србија режима капитулација, па дакле и права на неповредност. У Турекој не вреде ни уговори ни конвенције далеко бољи него што је ова наша, али свакојако треба што пре отказати ову рђаву конвенцију за коју је један познати професор међународног права у Паризу рекао да је она „једна срамота за независну Србију“.

Председник грчке владе, Т. Делијанис. погинуо је од ножа пред самим домом Народнога Представништва у Атини. Убијца је некакав слуга, из некакве сумњиве куће, коју је полиција атинска морала да затвори. Смрћу Делијаниса нестаје са политичкога ратишта у Грчкој јелног од најмаркантнијих и најстаријих политичара грчких. Служио је народу од 1841 .годпне, а педесет година га је узастопце представљао у Народноме Представништву. На владу је долазио двадесет пута и то деветнаест пута поверењем грчкога народа, а последњи пут поверењем Краљевим. Делијанис је био највећи поборник панјелинизма у спољној политици а штедње у унутарњој. У политици није имао великога успеха. На власт је увек долазио пред какав знаменит догађај епоља или пред какву крупну реформу унутра. 1878 заступао је грчку у Берлину; 1885 године приликом пловдинскога преврата био је министар; 1897 године заратио се са Турском. Критеки овогодишњи догађаји његово су дело, као и четничко кретање грчко у Маћедонији. Смрћу његовом распашће се његова партија, коју је умео вешто држати у рукама п маневровати њоме. Краљу Ђорђу једва је пошло за руком да сада међу делијанистима нађе председника влади грчкој, и то у лицу Ралиса, некада-