Srpski književni glasnik

4 Српски Књижевни Гласник.

— Он је увијек гледа оплко, — дочека љепорека тетка Марија бпрајући уштишке. -— Чак је и штао за нама... Ја сам му чула кораке...

Затим почете набрајати редом момке који су гледали за Милком, наравно, пропуштајући свакога кроз своје решето. Неке су пеобично хвалиле, иске кудиле. Два пута само подијелиле су се у мишљењу и док је једна странка једнога у звијезде ковала, друга га је грдила на сва уста. Друга преппрка бпла је много жешћа од прве и умало није дошло до жестоке свађе, да се, најпошље, није Стака умијешала и пресијекла пнад једном врло паметном реченицом: како је Милка још дијете п како се још неће удавати...

Док су се оне преппрале, Милка није говорпла ништа. Играјући се јатодама грожђа п бацајући час једну час другу у вис и ловећи их, пажљиво је слушала сваку ријеч тетака, а по лицу, по бледуњавим, осмпјехом преливаним образима, могло се познати, колико јој то годи. Тихим, нечујним шапатом понављала је име свакога момка, кога су оне споменуде, као да бп хтјела да га боље запамти. Свакџ, пи онај кога су хвалиле и кога су кудиле, њојзи је био једнак и свакога бп рада запамтити само зато што је потрчао за њом или што је чудније погледао.

За вријеме њихове прешке, стара је Фимпја, љутећи се п проклињући све тефериче на свијету, пекла кахву на ватри, паложеној у мргињу вппоградеком. Кад се преппрка свршила, и кахва је већ била печена, те Фимија љутито гурну ибрик и филџане преда њих и окрену им леђа. Милка, која није пила кахве (да јој од ње не би лице попрнило), устаде и лагано се упути, између старих, големих треова, под врх винограда, тлје су се, на танким гранама између жућкастог лилшћа, руменили дебели, мало напукли, шипци. Под њима се заустави, и чупкајући ситно шипково лишће, гледаше некуд далеко у голе, камените стијене, чије гребенасте врхове прекриваше, попут свиленог дувака, танка, свијетло-пла-