Srpski književni glasnik

Кад јЕ Спаљено Тело Св. Саве. 918

Овде је Г. Ивић заборавио да провери тачност података у сваком погледу, а нарочито да одреди какав је бпо карактер тог бављења Синанова у Београду, колико се Синан могао бавити тамо, зашто је управо и напустио Угарску па похитао у Цариград, и се каквим је намерама хотао тамо, јер од свега тога зависи и еуд о могућности да се Синан у Београду бави и таквим пштањем као што је било ово о спаљивању тела Св. Саве, и да изда наређење о томе са мотива што га наводи савременик, патријарах Пајсије.'

да доказ да се Синан-паша бавио у Београду почетком 1595 године, и то не много пре оног доба кад су Турци, по Спинанову наређењу, били отишли у Милешево, од три наведена податка најинтересантније је једно ппемо из Кашаве (Совећа) од 1 марта 1595, у коме се вели: „Ра пцпипеџјсећег 2е16 д4:г Зтао Вазза уоп Каађ тшлеве ац! Оглеећ! весћеп Ме1ззепђигг (да ег Тфапцппосћзве!п во 11е) солокеп....““ Међутим, овај податак само на први поглед изгледа тако интересантан и као да служи против Руварчева гледишта, а у суштини преварпо би се ко би му поклонио вере, нарочито ко би веровао подвученим речима, јер ово „пешећег Де“ не тиче се ни фебруара ни јануара 1595 него тек почетка декембра 1594 г., и више је него извесно да Синан у фебруару није био у Београду, како би се то извело из речи Г. Ивића. Кад је пак било то „пешећег 2е:“ може се одредити по другој једној, ранијој, вести из Кашаве од 26 јануара 1595, кад се ова претходно доведе у везу с неколиким подацима с краја 1594 и из почетка 1595 године. У тој ранијој вести из Кашаве вели се о Синану како је, пре него се кренуо из Београда к Цариграду, ради веће сигурности на путу, био послао 12000 Татара према Влашкој и Молдавској, да му својим бочним кретањем

' В. у ставу из Пајсијева списа наведеног даље.

2 Росптепје рг1угбдге Та Габокгја Ботанп. уо1. Ш, рак«. Т, 228