Srpski književni glasnik

Наш Међународни Положај. 929 о српско-бугарским одношајима, открио Г. С. Радев, доскорашњи повереник данашње бугарске владе. Маћедонекб је питање, по њему, искључиво бугарско питање; заједничка акција Србије и Бугарске у њему значила би признање са стране Бугарске, да и Србија у њему има једнака с њом права на интервенцију; зато је треба избегавати као штетну по бугарске интересе. Ово гледиште не деле ни сви Маћедонци ни сви Бугари. И међу једнима и међу другима има трезвених политичара који увиђају и признају да је оно погрешно у својој основи и штетно по својим последицама. Али, на жалост, ни Г. С. Радев није усамљен. Још није у Бугарској сасвим изгубио сваку важност глас оних политичара који не престају парадирати, кадгод је реч о зближавању са Србијом, пштањем о аутономији тако невешто да се готово само собом казује да им је у Маћедонском Питању идеал не аутономија, него анексија, којој аутономија има да послужи само етапом. Џарадирање наивно, идеал — неостварљив. Не може се тако исто порицати ни факат да у Бугарској има и државника који још не могу да се отресу једностраности и искључивости у оцени свих прилика од којих зависи развитак Маћђедонскога Питања, те се с тога подају, кад више кад мање, утицају оваквих политичара. Али то нас не треба ни да жести ни ла одвраћа од полемике проникнуте тежњом за зближавањем с Бугарском. Сила прилика које утичу неодољиво на развитак Маћедонског Питања, јача је од свих нацпоналистичких претензија и средњевековних идеала о тери-

су обутжваћене миршшитеским програмом ; друго, да се те роформе, под јачом европском контролом, примене “ вилајетима косовском "те једренском, “ треће, да се једном њеловом декларацијом обезбеди пнтефритет реформне области. Бугарска се влада држала према овом предлогу резервисано: не одбијајући за у принциту, избеаљзала је приступити њелову извођењу на де-у. Овакво држање бугарске владе изазвало је врло разбориту и занимљиву полемику коју су водили у „Дену“ Г. Дим. Христов, народни посланик, у „Веч. Пошти“ Г. С. Радев, публициста. Ова ће занимљива полемика бити предмет нарочитог чланка. Примедба. редажитје. 59