Srpski književni glasnik

ср ко

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига XVII, вБРОЈ 1. — 1 Јул, 1906.

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА.

(13.) 11.

Откако је Милка доведена у Савину кућу, нико јој од његова рода није дошао у походе. Он, управо, није ни имао велика рода. Двије извање тетке једва ако су му се и прије, два пута преко године, навраћале у кућу, тек „да га и да се за здравље упитају“. Само сестра му, Мара, остарија удовица, што га је обилазила и долазила чепће. Она му је намјештала собе, она чистила авлију и својом руком засадила неколико ружа испод прозора, „нека кућа не остане без цвијећа“. Она му је и кошуље крпила, чарапе потплећала, старе чаршафе замјењивала новим, претресала душеке и мијењала навлаке на јаетуцима. Али како је Мара била једна од најјачих противника Милкиних, и како је баш и она причала и измишљала читава чуда о њој и о Шоелеру, то није хтјела чак ни на свадбу доћи, а камо ли да им и доцније обиђе кућу. Криво јој је било на Оаву. Љутила се што ни једној њезиној причи није повјеровао, нити је хтио послушати јој савјета и одрећи се Швабуше. Колико га је молила, кумила, преклињала да је не узме, па узалудно. Баба Станија и Стакине мађије биле су јаче од њезиних кле-

1