Srpski književni glasnik

КАД ЈЕ Спдљено Тело Св. САВЕ. 41

„кад је био рат, чији је завршетак обележен падом Јанока, то се оно пма унетп у 1594 годину, међутим ако је спаљивање хтео обележити годином пада града Јанока, онда -је, по његову рачунању године од септембра, то било 1595. Дакле, његово излагање на овом месту толико је неодређено, да се ова ближа одредба спаљивања тела Св Саве ратом у Угарској чији је привремени завршетак обележен падом Јанока, не може употребити са довољно уверења да ће користити решењу спорног питања. Алп да мислим да патријарах Пајсије спаљивање тела Св. Саве није мислио ближе одредити падом Јанока, него ратом на будимској страни, упућује ме то што је незгодно било догађај из априла 1595 године ближе одређивати другим из самог почетка, из првих неколико дана њених, по његову рачунању године од септембра. А као један разлог више за такав суд јесте у томе што он спаљивање тела Св. Саве и ратовање на будимској страни обележава као почетак дугом рату и беди по српској земљи, или како он вели: „потолђ ратм бише великте и нђетроента H JO JHDCD“, што више нагиње години 1594 него 1595, зато што ова прва заиста обележава почетак невоља по српски народ за тога рата, које су га и нагнале да се тада лати оружја и да потом још у више махова окуша своју срећу.

Тако стоји са разлозима Г. Ивића против Руварчева мишљења о времену спаљивања тела СОв. Саве п са доказима за годину 1595.

Они су толико слаби, и једни и други, да још увек нејасно питање нису нимало кренули у напред. Питање о времену спаљивања тела Св. Саве и после њих остаје како га је решио пок. Руварац, и тако се има сматрати све док се не нађе поузданијих података од ових данас познатих. Нарочито га је тешко решити друкчије све док се буде разматрало у вези са Синан-пашиним бављењем у Београду и док се буде пелазило од основа што су га поставили српски летописи: да је Синан наредио да се