Srpski književni glasnik

40 Орпски Књижевни Гласник.

графије Савине од Ивана Томка Мрнавића, штампане у делу „Кесјае запсбана Шупсапае Гоесцадиаз“. Мрнавићева пак биографија Св. Саве, са онаквим фактима груписаним око догађаја спаљивања тела Ов. Саве, рђав је извор за потврду мишљења да је заиста тело Ов Саве спаљено 1595 године, и ако се из свега, што је тамо рекао Мрнавић, ишта може употребити, то би било његово горе наведено причање о устанку Срба у Подунављу у вези са сликом Св. Саве на устаничким заставама, што би опет ишло пре у прилог 1594 него 1595 години.

И тако остаје још само један српски извор од оних у којима је спаљивање тела Св. Саве обележено 1595 годином. То је биографија цара Уроша од пећког пџатријарха Пајсија, о којој је горе у два маха било речи, али се на њој врели још задржати.

При разматрању овог списа Руварац је нагласио јелну ствар, преко које није требало олако прећи, а то је: да је патријарах Пајсије ово своје дело писао у дубокој старости и много времена после догађаја који се тамо помиње, читавих четрдесет и осам година.“ А то је врло крупна ствар, јер ако је патријарах време до'ађаја обележио по памћењу, ово је код старца Исаије било јако ослабело, оно га је било доста издало у доба писања биографије цару Урошу, те је веровати да је погрешио. А да је он то бележио по памћењу, судило би се не толико по години колико по везивању догађаја са ратом на угарској страни, око града Јанока, где је патријарх доста нејасан, јер ако“ је речима „тогда рати бистљ великои на боудимскои страни, глагошоже Јанокљ“, хтео да обележи да је спаљивање било у току године

1 У осталом, према начину како Г. Ивић наводи Мрнавићево дело, види се јасно да гз није ни имао при руци, кад је тврдио горње, јер он у место дотичног места у Мрнавићеву спису наводи други један спис (АгКту 74 јпк08.. роујеве, 1Х, стр. 243), где нема ни речи ни о спаљивању. тела Св. Саве 1595 године, нити пак о Мрнавићеву делу уопште.

О пећким патријарсима, стр. 41.