Srpski književni glasnik

914 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

је не могу читаоцу ускратити, и ако ми скромност то наређује. Уз то је песма и драгоцена, досад непозната реликвија песникиње. Мина Караџић је превела стих по

стих овако: ПЕСНИЧКИ ВЕНАЦ Лудвигу Аугусшу Франклу од Српкиње Милице.

На блиставој лађи песничке славе,

Са једрилом лепе човечности,

Дође ти, из страног, славом овенчаног света, Бродећи амо ка српском народу,

Кога је кушала опорост судбе

А и неправичност светске историје.

Нама си се приближио, Ти прави сине Муза, Чија је душа пријемчива само за оно

Што је лепо, узвишено и племенито, Поздрављајући то, као нешто по праизгору Теби сродно; Не распитујући, је ли то туђег порекла,

Ти му дајеш пуно уважење

И износиш га у широки свет.

Исто као јутарња румен новом дану Приближујеш Ти себи нас и наше песме, Наше Гусле предајеш свом немачком народу; Свету, на свом матерњем језику

Предајеш их у лепим речима,

Што је Клио досад о нама прећутала.

Јер су наши песници предмет својих мисли Скупили само на пољу отаџбинских дела,

На Косову, великоме гробљу,

Где је једно, пуно славе, царство погребено. Нека ти је хвала на томе, Ти племенити немачки певачу! Млади нараштај нашег духовног развитка Радује се твојој појави на пољу наше поезије, Јер ће се преко тебе винути

У онај свет који је сунцем

Просвете одавно обасјан.

Али и наша вила, која се одмара међу претцима, Искрено се теби обрадовала

И шаље Ти од бршљана венац,

Из дивних, зеленнх лугова српских

И звуком гусала пропраћа речи:

„Кад будеш међу својим друговима, Треба да знају, да си Ти био међу нама