Srpski književni glasnik

АЕ УУ РЕЦИ РЕЦИ ки 7 де који А иу да а о и „и пр ј Низ ко ПО це Поре а, а ико ја

– ги OSa ере Po 4 +. са „VI NJ

, и у

IA M

Српски КњижеЕвВНИ. ГлАСНИК. | њи

) : > a бих пеколиким шалама, и мој дух, покренут, одвукао би ме

ши. преко сваке мере, За један дан бих открио све смешне

мојих изненадних и прековољних излива. нису ми били на њима ни мало захвални, и имали су права, јер мене је на то гонила потреба говора, а никако поверљивост. У мојим разговорима. са женом која је прва развила моје мисли, de! био сам добио неку несавладљиву одвратност према свима 5 општим изрекама и према свима догматичким Формулама. Кад бих дакле чуо осредње људе како са »пдалољ твој 4 претресају сасвим утврђене и непобитне принципе морала, S Бе, пристојности или вере, ствари које они врло радо стављају 4 у исти ред, мене је нешто гонило да им противречим, не : с тога што бих имао супротно мишљење, већ што би ме ШОУ тако чврсто и тешко убеђење доводило у нестрпљење. Не анам какав ми је нагон говорио да се чувам тих општих аксиома, лишених свакога ограничења, чистих од сваких прелива. Глупаци од свога морала праве једну компактну.

и недељиву масу, да би се што мање могла мешати у њихов посао и да би их оставила слободне у свима појединостима. ј

+ Убрзо ја таквим понашањем стекох глас лаког, подругљивог и злобног човека. Моје горке речи убрзо бише сматране као знаци душе пуне мржње, моје шале као на– пади на све што треба поштовати. Они које сам се ја усуђивао исмејавати, нађоше за најбоље да вређање. њих подведу под увреду принципа које су ме оптуживали ке да доводим у сумњу; пошто сам ја и нехотице учинио да

се они. смеју једни на рачун других, они се сада сви удружише против мене, Рекао би човек да сам износећи њихове смешне стране издавао исповести које су ми учинили : рекао би човек да су, показујући се пред мојим очима. онакви какви су, добили од мене обећање ћутања; ја пак нисам осећао да сам пристао на тај тежак уговор. 'Они су мами 4 налазили задовољства. да себи даду маха, а ја сам уживао 1

да њих посматрам и описујем, и оно што су они називали

вероломством, мени се то чинило сасвим невина и законита накнада. 455