Srpski književni glasnik

297 |

НАУЧНИ Преглед.

кушао да даде преглед досадашњег испитивања и картограФије о Старој Србији и Македонији.

Ово. ће дело Г. Цвијића. изнети у ствари три књиге. У овим двема је изнео главне екскурзије, представио je географски положај и опште пластичке | особине, затим је саопштио већи део својих детаљних проматрања, уређених по природним целинама: областима, жупама и. плапинеким групама. У свакој је области покушао да нађе главни проблем и да га расправи по методама: ФиИзиограФИје и геолошке историје развитка. Трећа ће књига обухватити проматрања о великим језерима и њиховој 00ласти, о метохијској и косовекој Старој Србији, о Епиру и северној Арбанији, и расправљаће проблеме и групе проблема који су везани за те области; даље, ту ће се представити питање о Централном Билу.

Mu «e можемо ни из далека приказати садржину овога великога. дела Г. Цвијића ; ми ћемо само поменути његове делове, нагласивши са што мање речи само оно што је у њему антропогеограФско и етнограФско, напомињући одмах да сматрамо да је то оно што је за најшире кругове најкорисније да се истакне, да се највише чита и да постане што популарније, јер се упознавањем тога излази из заблуда које су ухватиле маха не само на Балканском Полуострву већ у евем пространству света који се интересује Македонијом и Старом Србијом.

Држећи се обележенога плана, Г. Цвијић најпре излаже своја „Путовања по Македонији, Старој Србији и околним областима европске Турске“ (стр. 1—14! која је извршио од 1898—1905 године, указавши редом земљекоје је о ишао и путеве којима је прошао цело Балкаиско Полуострво сем неких огласти које су остале једва додијнуте, и које оставља будућим испитивачима „у слободној Старој Ср ији и Македонији“.

После овога је „ГеограФски положај и опште геограФске особине“ (15—58. што је наштампано и у овом часопису. Ту Г. Цвијић у самосталној географској целини

! Види Српски Књижевни Гласник, књ. ХЈ, св. 2 и 3.