Srpski književni glasnik
.
A С
ЊЕ „Ne i: kW “4
996 Српски Књижевни ГлАСНИК.
на њему креће, Тако извајано тело нема скоро ниједне глатке, упрошћене. површине: мишићи се грче и пружају, издвојени, сваки за себе, као да сваки живи за себе. Жиле су набрекде, кожа се збрала или затегла, превоји се дубоко урезују, а под кожом, по целом телу, као да се лешњици котрљају; све изгледа као посејано грудвама и чворугама и узорано браздама. 'То је оно вајарство 'за које Французи веле да је као „врећа ораха“. Кад вајар тога рода направи кип у покрету, цела површина кипа изгледа да игра пред нашим очима.
Какво је моделисање ових вајара, таква је драмска дикција у Шекспира. Само што су елементи драмске дикције, људскога говора, још несравњено разноврснији но састојци људскога тела. Сетите се како је шарен и разгранат стварни живот који налази одјека у нашем говору, како непрегледан у својим појединостима! како су разне прилике у које човек долази; како су разни људи у животу; како су разних нарави и навика и занимања и доба старости; како су разне њихове мисли; како разна њихова осећања; како бескрајно богат и многострук речник, Фразеологија, слог и распоред језика којим се говори; како гипке и суптилне и значајне интонације које говор прате. и које се у склопу реченица виде као у огледалу! Чак су прекиди, и паузе, и ћутања у говору значајни. И све ове појединости могу још и даље да се гранају; и могу да се комбинују међу собом на тисућу начина.
Шекспирова дикција не само да обухвата све те нојединости. потпуније и тачније но ма која друга, но их она обухвата потпуно, и прилагођује се животу као вода предметима, и представља га адекватно, не у његовим главним цртама, у крупним, „стилизованим“ комадима, у сумарним „изводима“, у лирском чли реторском развијању и причању, као дикција Расинова; но — као вајарство мало пре поменутих вајара — она представља живот у његовом свеколиком драмском разгранавању, онако како се живот грана и грозда и рашчешљава у своје огранке, зрна, и влакна, у своје најситније појединости, Онако како речени