Srpski književni glasnik

о =

НАУЧНИ ПрЕгЛЕД.

„Отуда је Г. Поповић могао све усмене версије првога типа да изведе из Манекине“, каже Г. СтеФановић даље на једном месту (стр. 415—6), као што и још на неким

местима (стр. 410, 414) опет казује да сам ја пуно на-

родних приповедака наших а не само леринску изводио из Манекине. Међутим, и ако сам ја на једном месту за неке (а не за све) од тих приповедака допустио да могу произлаз: ти из Манекине, ја сам ипак одмах рекао да оне могу произлазити и из неког другог извора, н. пр. из једне румунске приповетке, и нисам се ни за један извор изјаснио; треба само прочитати стр. 76—77 и 85—86 моје књиге па ће се видети колико сам при овом питању бис обазрив. У осталом, већ и по називима које дајем појединим нашим народним приповеткама првога типа, види се које сматрам да долазе од Манекине а које не. „Оливу“ називам „версијом првом или версијом Оливе“ зато што из спева о Оливи долази; леринску и једну Вукову називам „версијом другом или версијом Манекине“ зато што од Манекине долазе; остале приповетке (има их седам! називам просто „версијом трећом“, „четвртом“ и „петом“. Зашто 7 Очевидно зато што не сматрам да долазе из Манекине, или уопште из кога одређеног извора. Ја, дакле нисам све „усмене версије првога типа“ изводио из Манекине. Као ове две, сличних ситних замерака Г. СтеФановић чини још, али се ја на њих не могу више. обазирати!. Сем ових замерака, Г. СтеФановић чини још и сопствена размишљања о приповеци о девојци без руку, али се ја ни на то нећу обазирати. Нећу, јер прво, она се мене лично не тичу у овом одговору, а друго, ја све те научне комбинације Г. СтеФановића сматрам (ако ми је

! Овде би се, као једна прећутна замерка, могло убројати и то што |. Стефановић назива јунакињу наше приповетке „Je“ војком без руке“ а не „девојком без руку“ како је ја називам. У одговор на то могао бих рећи само то да Французи у тој прилици кажу: „!4 бПШе вапз таи“, а Немци: »даз Мчбећеп ohne

Hind e.«

урне си би

аи,