Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕглЛЕД, 953

пута да наметну Хрватима. свој језик: 1847 године пак на Сабору у Пожуну се одлучи да се мора у Славонији, Хрватској и на Приморју увести мађарски, али хрватски Сабор се успротиви. И да не настадоше огађаји, кобни по Угарску, могућно је да би се рђаво ствар свршила. Тек се 1868 године то питање расправило преко т. зв. регнидоларних депутација, краљевинских одбора, а исте године и нарочитом уредбом, законом утврђено. Х 57 тога закона изрично каже: „за органе заједничке владе установљује се такођер хрватски језик службеним језиком унутар. граница краљевина Хрватске, Славоније и Далмације.“ И ако је такав закон постојао, врло се тешко ипак приступало његову извршењу. На заједничким саборским седницама долазиле су интерпелација за интерпелацијом због тога што се не уводи хрватски језик и не намештају Хрвати за чиновнике у државним нтелештвима. И данас, мимо нагодбу хрватско-мађарску, стање је у погледу језика горе него што је било !868 године кад је створено. У пошти, у телеграФу, у пореским одељењима, у војци, У преписци са властима у Будимпешти, у званичним актима, у називима места ушао је неосетно мађарски језик. Највећма је настојавано да се у државне жељезнице уведе мађарски језик, и у томе се највише успело. На жељезницама у Хрватској и Славонији није се готово могло чути и говорити српски, хрватски, већ само мађарски. Оне су сматране, и у истини су биле, као најбоља војска за мађаризирање. Данашња коалиција хрватско-српска и влада хрватска трпела је да се вређа чл. 57 уговора — закона, рачунајући да ће данашња угарска влада, а некада опозициони блок, чим се мало утиша борба око уставних права, која су била за владе Фејерварија повређена, отклонити неправду, која се чинила Хрватској и поштовати чл. 57 нагодбе. Али, место тога, Кошут, највећи поборник слоге и савеза за Хрватима, подноси Угарскоме Сабору предлог да се „у службу жељезница примити може само онај држављанин који је вешт мађарскоме језику“. На тај начин

би се узаконидо да је мађарски језик и обавезан и служ-