Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 872

ЊЕ Ра M „Ne U Vo ЕЦ toy At M MA ма 1 . а аи > ЕЛИ ит “4 OE ČR: OVAN и „о "

Војислав Ј. Илић. 847

када је под утицајем утилитаристичких начела од 1870 године одрицана не уметност, као што се обично мисли, но уметност која поглавиту пажњу обраћа на савршен ство спољног облика, он је започео поезију складну, углађену, отмену, грациозну, показао у њој сву гипкост и музикалност, тако усавршљивог српског језика, који у његовим песмама изгледа као створен за поезију. Од његова доба почиње оно нагло усавршавање и богаћење нашег песничкога језика, и у томе погледу његове заслуге за нашу поезију исте су које и Лазе К. Лазаревића за нашу приповетку: и један и други, који се својим песмама и приповеткама јављају исте, 1879 године, значе уношење писмености и литературе у нашу песму и приповетку.

Пишући о Војиславу Илићу наши критичари су се преварили, тврдећи да његова поезија неће имати читалаца. Љубомир Недић је тврдио да је његова поезија „намењена префињеном укусу и далеко ужем кругу“, и да „она никада неће бити популарна“; Марко Цар писао je. y Војислављевој Споменици цео чланак Зашто је Војислав био слабо популаран2 И једно и друго тврђење оба критичара, који су се иначе у оцени Војислављеве поезије сасвим размимоишли, не одговара стварности. Војислав Илић је један од оних песника који се читају, и то у ширим круговима, и то у данашње доба када се песме тако мало читају, и то код нашега света који песме тако мало чита. Цела његова поезија, која изгледа као призрак прошлости, која има нечега далеког и нематеријалног, та отмена, деликатна, складна, елегична и етерична поезија увек има својих верних читалаца код сасвим младих људи, код оних који на живот још гледе преко књига и кроз шарени вео немирних снова, који се налазе у оном романтичком немиру прве младости и које још тресе она лепа грозница идеала. Његови флуидни и грациозни стихови читају увек жене, и у њима налазе неку врсту опијума, они им дају илузију осећања, привијају им ране које нежним душама задају.