Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 891

и

866 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Само један такав посао захтева и стручнију спрему и више снаге но што Г. Инкиостри има, и на њему би сви наши декоратори требали да раде па тек нешто да се постигне. |

При томе, једну важну и основну ствар не треба никако губити из вида. Немогућност је применити народне мотиве у архитектури и употребити их за архитектонске ствари онако као што то писац замишља. Архитектонске форме произишле су из конструктивних форми, оне су израз појединих функција, и све што би се могло учинити то је да се те форме украсним народним мотивима. Национална орнаментика није исто што и национална архитектура.

У овој књизи Г. Инкиостри се показао као добар декоратор, али као слаб архитект. Ако је његов рад на декоративном пољу и занимљив и користан, на пољу архитектуре он показује своју нестручност и неразумевање, и много је боље за њ да не улази у послове које не разуме и за које никако није позван. Ми имамо довољно стручно образованих архитекта, који, ако нису у стању створити што ново, ипак могу оценити шта се у народном духу може урадити. Нека сваки од њих унесе мало српске душе у своје радове, нека сваки само мало уради, и они ће временом створити оно што је Г. Инкиостри само безуспешно покушао.

БРАНКО ТАНАЗЕВИЋ.

Kollarova dobrozdani a nastin životopisny z roku 1849; vydal a uvodem орани От. Јозег КатазеКк. ЏО Ргаге, 1903:

Послије српске буне мађарске и талијанске и свих“ демократских и либералних струја у самој Аустрији, влада аустријска увела је један строг апсолутистички режим. Али, да би показала своју захвалност народима, који јој остадоше вјерни, и да би, у неколико, бар у једном смјеру постигла видан успјех, она истаче начело: „Једнакост свих народности“ и идеју слободних националних школа.