Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 893

868 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

рова. Уз брижљиво издање тих планова и предлога, Г. Карасек дао је и један опширан увод. За познавање прилика у Угарској прије 1848 и за настојања аустријске владе иза 1849 године, ова је књига пуна лијепих и аутентичних података. ВоЋ.

Grćgoire Yakschich, docteur de lUniversitć de Paris: 'Europe et la Resurrection de fa Serbie (1801—1834), avec une prćface de M. Emile Haumant. Paris, Hachette. 1907. 530 p. in 89. [pryp Јакшић, доктор Париског Универзитета: Европа и Васкрс Србије (1804—1834), с предговором Г. Е. Омана. Париз, Ашетова књижара. 1907, 530 стр., ın 89].

(5.)

Из претходног примера види се и то да Г. Ј. навођење докумената (!7) при комплирању туђег излагања сматра само као украс за забаву читалаца. Док Бер иаводи горе, као извор свога излагања о аустријској политици, рапорт цару од 10 јуна 1808, дотле је [Г. Ј. преневши, онако некритично, Берово излагање у своје, навео за све само писмо ерцхерцога Карла Симбшену од 10-ог јуна, у коме се наређује да се прекину односи са Србима! Објашњење је просто. Њему је требао један навод докуменша, и он је узео, од три које Бер наводи, — само последњи. Тек да се види да се служио докуменшима. На овоме се специјалном случају види још лепо колико је натачан систем стављања примедаба у делу Г. Ј., систем, по коме се он служи изворима друге руке, (туђим излагањем), а наводи изворе прве руке (документе на основу којих је то излагање учињено). Поменута примедба Г. Ј. гласи: ерцхерцог Карло Симбшену, 10 јун 1808. Види Бер, стр. 212. Дакле писмо Симбшену налазило би се у Беру на стр. 2/2/ Међутим на тој је страни Берово излагање по шШоме писму, а само је писмо на сшр. 799—800! Али како Бер нема обичај да упућује читаоца на прилоге, како даље Г. Ј. није читао шта