Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 922

СЕСТРА ДОКТРУВЕ. 897

–- Чуј, Маргерита, једва је говорила. Твој је деда једном грдан новац завештао кармелитском реду. Њима треба да одеш. Правила су тамо већма скучена, а живот мучнији; али оне ће те примати без мираза. Разумеш лиг Без мираза.

И кад је Маргерита рекла: да, маркиза мирно умре.

Неколико месеца доцније, девојка ступи међу Кармелите под именом сесшре Докшруве, и то под условима сир

што их је њена мати предвидела. Тако она остави сву ЊЕ очевину, не одвојив ништа за себе, маркизу Пјеру де 5 Вилер-Доане д' Обантел. Ја

-— Ја сам добро предвидео овај позив, рече гроф О' Грем, враћајући се са чинодејства кад се Маргерита закалуђерила. — Вере ми, одговори каноник, ја признајем да чак , и сад у то једва верујем. Г-ца Маргерита је била прилично весела. Бог нек ме сачува од тога да сумњам у e: свето надахнуће које је она мислила да има! Али можда | је пренаглила. Чак ме ни за савет није питала. — Увек ми се чиниле, рече немарно маркиз, да

моја сестра има воље за манастиром. а — Опростите ми, настави каноник. Ја сам сасвим си сигуран да она пре два месеца није на њега ни поми- TONI

шљала. Она је осећала чак извесну физичку узнемире-

ност, врло природну у осталом у њеним годинама, а која

је предсказивала сасвим друкчији крај. У то време живо |

се водила реч о њеној удаји. Знао сам за једну добру ош

прилику, врло богату, и о томе сам говорио госпођи ва- аи

шој мајци. Била је реч о Г. Шамроу, врло честитом чо-

веку, и који није тражио никаква мираза. Госпођа мар- o

киза ме је отворено зауставила, отказујући свој пристанак 0,

| за неприлику. :39 — Мајка је била претерано строга што се племства 05%, тиче, одговори младић, чија су племићска начела много отупела у школској мешавини. a — То и ја мислим, рећи ће каноник. А помислите за како би тај брак могао и за вас да буде од користи. Sa 57