Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 931

МАРМОНТЕЛОВ „ВЕМЗАЊЕ“ У СРПСКОМ ПРЕВОДУ ИЗ: 1776 ГОДИНЕ!

После свих невоља око добијања школа, учитеља, отварања цркава и подизања штампарије, српски народ у ХУШ веку, мало по мало, почео је живети културним животом. Оно мало писаца што је било писали су и давали мало, и њихов књижевни рад носио је готово искључиво религиозно обележје. Српска књижевност тога времена није могла имати велики утицај на народни живот и на доцнији књижевни развитак. Оно што је највише отуђивало читалачку публику то је био мутан стил и неразумљиви славено-српски језик. Пишу се катихизиси, календари, псалтири, требници, прештампавају се руски буквари и граматике, монашка правила, уопште ствари црквене и религиозне садржине, ствари далеке народу, широкој публици. У осталом све је то тако исто далеко било и од праве књижевности, не онгкве каква је данас, него онакве каква је у то доба била у других народа.

Кад се српска читалачка публика више духовно развила, осетила је потребу за бољом и сувременијом лектиром. Оригинални писци ређе се јављају, и што су писали то је опет носило верско обележје, и једини је пут био упутити се на преводе. Занимљиво је видети шта су све и како преводили српски писци онога времена. Преводна белетристика била је од веома великог утицаја на

! Рад у семинару за нову српску књижевност београдског Универзитета,