Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 934

ДИНИЋ a EI

' II II II II II О ТА,

MAPMOHrTE:oOB „Bćelisaire“ y CPICKOM IHIPEBOJLY. 909

година · доцније, 1776, већ га имамо преведено и на славено-српски језик.

Дела Мармонтелова и његових вршњака била су врло радо читана, а нарочито их је читао средњи француски сталеж, јер су писали лако и без велике дубине. Дела њихова данас се ретко читају, готово и не читају се, и спомену се само овда онда. ODe/isaire je једно од најпознатијих дела те врсте.

Трагична судбина великог Јустинијановог војводе била је предмет и песника и писаца, и сликара и вајара. Велизар је био Јустинијанов војвода, у МГ веку после Христа, веома храбар и вешт војсковођ. који је много ратовао у сва три дела ондашњег света. Учинио је велике услуге Јустинијану и Визангији, освојивши велике провинције од вандалских краљева и других омањих владара. Пакост и злоба царевих доглавника учинили су те. је неколико пута био оптуживан да ради против престола и цара, и да спрема себи место будућег цара. Испрва Јустинијан није веровао тим тужбама својих доглавника и није придавао велике важности тим простим денунцијацијама. Али дворски интриганти толико опадну Велизара код цара, обеде га да је био умешан и у једну заверу против царева живота, и цар га лиши свих почасти, имања, и затвори га. Пошто се Јустинијан уверио да је Велизар невин и да су га дворски великаши опали само због велике његове ратничке славе, он га пусти из затвора и поврати му све почасти и имања. Велизар је умро на царском двору као војвода и царев љубимац.

О Велизару се створила читава легенда. У Средњем Веку био је веома популаран, и дела писана о њему читана су врло много. Изгледа да је Цецес, грчки калуђер у ХП веку, био први аутор Велизара. Свакако ће бити да је Цецес у својој књизи побркао Велизара са Јованом из Кападокије, префектом преторијанаца, који је, павши у немилост, заиста био принуђен да проси. Можда и раније, а свакако за време крсташких ратова, пренесена

је ова легенда и у Француску. Мармонтел узима ту ле- ·