Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., S. 965

940 СРПСКИ. Књижевни ГЛАСНИК.

34. Ширење писмености, отварање школа, давање благодејања су услови за развитак народне културе. Чинити их само домаћим синовима.

35. Војна служба обавезна; рок јој смањити, а одслуживање рока вршити у Босни и Херцеговини.

36. Народном здрављу поклонити пажњу.

37. Установљава се порота. Установљају се општински и трговачки судови.

38. Прозелитизам се сузбија, и установити интерконфенсионални закон.

Добро је што је дат овој одлуци назив „програм српске организације“. Јер он има два дела. Један је конституван; у њему је оно без чега се једна демократска политичка организација не да замислити; он је општи (до члана 19). Други је део програм; у њему је оно што треба одмах или доцније урадити па да се пође напред; овај други део казује од чега је до сада народ у Босни и Херцеговини трпео, шта треба учинити па да од тога више не страда; он помало личи на наш Устав од 1888 године, у који су уставотворци уносили одредбе којима би пре место било у специјалноме закону (одељци о Државном Савету и Главној Контроли, о судовима, привреди и т.д.), него ли у Уставу. Овај други део (од чл. 19 до чл. 38) је унутрашња историја Босне и Херцеговине за последњих двајестак година.

Овај устав-програм је за сада добар. Њему треба сад само живота. Живот ће му дати и треба да му даду оних седамдесет народних изабраника, који су га и израдили. Они га морају однети у народ и тумачити га. У томе им треба слоге, издржљивости, уздржљивости, увиђавности, више него NO сада. Они су ступили у историју свога народа, они ће одговарати њој и кароду за све што буду учинили сад. Око себе имају ваздан примера како су прошли и како пролазе они који су радили и који раде добро или зло за свој народ.

ИНОСТРАНИ.