Srpski književni glasnik

910 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

мого. Овде у време предречене воине били су и калуђери из Сербие прибегли, своје колибе имали, и до учињена мира задержавали се, и то место у хатару кузминском и данас назива се келие (келие калуђерске). Около овог места, скоро на сваком брежуљку по неколико фамилиа поселило се, зато и именују се ови брежуљци н. п. Караново кућиште, Стоићеве шливице и проч. Место или поље названо Стари Кузмин от прочи места најоцедитие е, и тамо е неки Кузма свои салаш имао марву пасо и кошнице держо, и то место назвало се Кузмин Салаш. Сви овде прибегши дуго време у овим збеговима живили су, и како се мисли и другу воину са Турцима у своем поселенију дочекали, а по окончаним воине 1739. л., и потом кад се Граница регулирала, сви ови мали збегови от политическе власти натерани на едно место скупили су се, данашњи Кузмин населили, и наименовали по имену Кузмина Салаша, овим именом.

На Старом Кузмину понаивише фамилиа насељено находило се, но и ови, хотја да е њиово поселение наиболше било, оставили су свое селиште, и ближе к шуми преселили се, ово ради огрева, да лагше дрва набавити, ово, боећи се Турака, болши заклон да би имати могли.

Мачвани, Јадрани, Бошњаци, Ерцеговци, Далматинци, ови овде у едно место населили су се, и из различити предела, различита ношива своја донели су. После кад су Хорвати и прочи Серби из венециански предела доселили се, јошч веће различије ношива произишло е. Памтим, у моем детинству, да жене у Кузмину нису ништа куповно на себи носиле, кромје рува у време удае што добие, а и то е било весма мало, сирјеч сукња коларка, и вута свилена. Ово руво венчано тако се чувало, могла е мати са истим своим рувом два и три сина своја оженити, и снохе свое преодети. Цело одело кое су жене у оно време на себи носиле, морало е от собствена рукоделија бити. Сукња и кецеља от вуне своеручно опредена, фарбана (а жене биле су веште различите фарбе от трава, корења, и кора дервени правити