Srpski književni glasnik

СРПСКИ ЖИВОТ НА КРАЈУ ХУШ ВЕКА. 911

и предива своја фарбати) и откана, перслук равње от иста сукнена ткана начињен, на глави убрадач от бела подебела платна (и како е која испрести умела), са едним свиленим или памучним цервеним кончићем, или фаличним златом (клабоданом) на крају прошивен, а на ногама опанке (при венчању добивале су удадбенице папуче турске жуте или цервене клабоданом навезене) и своеручно сплетене чарапе, кад боса ићи не може, то е цело женско руво било, у коем у церкву и у сватове ишле су. Људи и у ово време сурдуме от сукна бела или церна носили су, но без сваког шарања и гиздања. Опанке просте от пресне коже говеђе, конске, свињеће, сами правили су, више крат са длаком рутаве, како е кожа са марвинчета скинута. За женике било е особито одело, от свију отлично, сирјеч, клобук велики двоструки са рогачем, а рогач звало се, от клобука горња струка на каиш окроена, таи каиш с верха узан, и све шири до ниже појаса досеже и на верху рогача пантлике цервене и жуте, са њеколико комада новаца обешено висили су, појас коморанац от цервени вунени гаитана начињен, какове Мажари у гали свое носе, плаве или друге фарбе чакшире, кратак гуњац, и цервени опанки, ер редко е на кому цервене опанке видети се могло. Одело за женике · ние сваки набавити мого, а ние ни обично ношиво било, но само за женике у време женидбе, да се от други сватова разликуе, зато више кућа у ортаклуку купе оваково одело, у коем сви женици у селу женили су се.

А и прочи отмени људи, Г. официри, терговци и занажие премене у ношиву имали су; само едно свјашченство задержало е своју униформу от А. Е. и Митрополита Ненадовића установлен“. У чину свјашченическом

1 Правила за калуђере и свештенике саставио је Бићентије Јовановић и према његовим правилима издао је Ненадовић своју „Вољу и указ“. Вићентијева правила штампана су са многим погрешкама у „Беседи“ за 1868 годину, а исправио их је Димитрије Руварац“ у чланку „Правила за калуђере и свештенике, и регула-