Srpski književni glasnik

СРПСКИ ЖИВОТ НА КРАЈУ ХУШ ВЕКА. 913

| конвенцију Архиепископску и таки за различита изступленија свјашченическа у правилу А.-Е. и М. Ненадовића определене совокупљали, и проча изследованија чинили. При овои визитацији тутори, кметови и местни командант морали су Ексарха дочекати, у окружују његову бити, и при изследованијама сведочити. Свјашченици тамо ни приближити се нису смели. Ако би обедовало се, свјашченици на пољу стојали би, и.отчекивали, да коју услугу учине. Обична изследованија Ексархова била су, сирјеч, испитиво е набљудавали се поредак церковни, доходе ли свјашченици вседневно у церкву, читају ли утрењу, часове и вечерњу (о литургии слабо се питало из разни разлога), совершују ли правило точно по уставу, стое ли пристоино у церкви, излазе ли из стола у пристојашче по правилу А. Е. Ненадовића определено време, и проч. За свако изступленије, о коем при овакои визитации пита се, обвињени мора определену таксу исзадержно без сваког призренија положити, а често и телесну казн претрпити, или чрез катану Ексархова везан у Карловце отслати се, гди у подземнои тамници судбу своју очекивати мора. При овој визитации Ексарх заповедо би и учио, како обшчине духовника дочекати, њему част отдавати, како свјашченици пређе почетка церковне службе духовнику на благословеније доходити морају, и досведочило би се, да е кои свјашченик ово подчинение пренебрего, ту е телесна казн необходима, и редко е кои свјашченик при оваковим визитацијама без наказанија остао; ер гди се новаца тражи, ласно служити се може, да и невини ако новаца исда, казни подпасти може. Протопрезвитери слабо су онда уважение имали, и они су подлежали власти Ексарховој и по заслуги казн терпити морали.!

1 O ексарсима у опште: Н. Милаш „Православно црквено право“. стране 258, 327 и д. 358 и д. Најбоље сведочанство за истиниA: тост Руњанинових речи налази се у прилогу Д. Руварца: „Тужбе = свештенства против служитеља митрополита београдско-карловачког : Вићентија Јовановића“, „Српски Сион“, 1907 године, 193 и д. и страна