Srpski književni glasnik
914 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
Под оваким подчинением каково е уважение плаветни клер и имати могог Зато от прости људи ни у
чему отликово се ние; следователно приишествие духов-·
ника у обшчини морало е важно бити, и све што е искао точно исполнити се, које се извершити не могу, изобличавали су, проклињали, претили исповедником, ако им по вољи ићи ние могло. Приповедало се долго време о неком Јеромонаху Арсении из Шишатовца: таи био е стар човек, дуго време духовник у Кузмину и другим
местима. Исповедање било му е већ у кров урастло, пак
и у сну са исповедницима посла имао е. Он водио е са собом свога диака, момка возрастна, кои га е послуживо и цедуље писо. Овај немиран и ђаволаст, знајући да духовник цервеним нектаром наквашен заспи, подвуче се под кревет духовников, и како оваи по своем обичају са исповедницима бавити се почне, он испод кревета говорио би, аки би исповедник исповедо се: духовниче! ја сам премерсио у незнање; украо сам прасе, јагње и
проч шта му на ум дође, а духовник почео би викати
псовати: зашто орјатине, проклети човече, диаволска душо, анатема те било, и прочаја, и тако скоро целу ноћ са духовником преинати се. Ако би духовник у коју кућу посјешчение учинити пошо, а посјешченија свагда са намјеренијем ктиторства за монастир или за себе искати чинила би се, свјашченици као свита његова прате га и као поспешници духовническа взисканија одобравали би и човека к туторству принуждавали, иначе, ако
225 и д. Пре велике сеобе Срба 1690 слали су пећеки патријарси своје ексархе преко Саве, да пазе на народ да не прими унију и да купе порез за патријаха. Загребачки епископ Петар Петровић описује врло занимљиво свој сусретај са екеархом близу Загреба и особито истиче, колико је благо ексарх у народу скупио и у Турску пренео (1659). То се сматрало као штећење државног ерара и опасност за римокатоличку цркву. те је власт ексархе онда нерадо гледала п ако се није бојала буне и прогоника. „Jnformatio Petri Peтепез Kpiseopi Zagrabiensis De Valaehorum in Conlinis Regni Secla-
voniae degentium Hpiscopatus origine, progressu et егее из“. |. 19 r.
с1. у. Рукопне Југословенске Академије П 4. 51. H.”P;
SVINI
: 0 | 4
|
|