Srpski književni glasnik

3: ~ + а “ (

МАЋЕДОНСКО Питање. 931

годинама 1898—1900 пауза, за време које се, истина, није престајало радити, али од тога рада није било стварних резултата. Узроци су се томе крили у приликама, какве су у то доба биле у Србији. Тада је, 1898 године, Д. Ризов, садашњи бугарски дипломатски агенат, који је прошле године играо видну улогу у закључивању споразума између Србије и Бугарске, упутио био на адресу кнеза Фердинанда једно писмо, које је направило сензацију. Главне су идеје тога писма у овоме: маћедонско је питање, с бугарске тачке гледишта, изишло из своје црквено-школске фазе; на овом су пољу рада Бугари, захваљујући Егзархији, достигли максимум успеха. Маћедонско Питање улази у своју политичку фазу, и Бугари, ако хоће да сузбију своје такмаце у Маћедонији, морају се истицати као поборници политичких рефорама. Као трговински агенат бугарски у Скопљу, Г. Д. Ризов је био на месту, са којега је могао најбоље да види и оцени по њиховој важности последице српских успеха, постигнутих у годинама 1896—97. Размишљајући, поводом њих, о начинима, како да их паралише и бугарској ствари успех обезбеди, дошао је на мисао коју је онако отворено исказао у поменутом своме писму. Да је Г. Ризов у то доба гледао на реформе као на средство да се потчињеним поданицима Султановим побољша положај, а не као на начин да се помоћу њих Бугари истакну у Маћедонији пред својим такмацима, морао би, пре свега, мислити о начину, како да се принуди Турска да, и у своме интересу, стварним реформама обезбеди у својој земљи правни ред и побољша положај својих поданика. И пошто је очевидно да самој Бугарској за то недостаје снаге, морао би доћи на мисао о заједничкој акцији њеној са Србијом и Црном Гором, у-толико пре, што је у то доба већ углављен био између Русије и Аустро-Угарске познати споразум који се тицао Балкана и балканског народа, а коме није било тешко предвидети последице. Али је и Г. Ризов, као и сви Бугари, брижљиво избегавао, кад су у питању реформе у Маће-

59*