Srpski književni glasnik

ПозоРишни ПРЕГЛЕД. _ 939

Цезар од Базана“ (2 пут), „Грбоња“, „Стари каплар“, „Сеоски лола“, „Карлова тетка“. Све је то одвећ старо, одвећ познато, и нимало и ни за ког привлачно.

То види критика, то види публика, то без сумње мора видети и позоришна управа. Али, на жалост, зло овог пута и јесте у томе што се све то јасније види но што се има моћи да се начини што боље. Јер зло је дубљег корена. :

У данашњем стању позоришне трупе тешко је и начинити много бољи репертоар. И та невоља није тек од данас. Већ од неколико година најбољи део репертоара остаје нетакнут у позоришној архиви, онемогућен слабошћу и непотпуношћу глумачке трупе. Данашње стање у том погледу страховито је. Народно Позориште не може данас представљати ни с најскромнијим пристојним успехом ни Шекспира, ни Гетеа, ни Шилера, ни Корнеја, ни Молијера, ни Виктора Ига, ни Диму Сина, ни Ожијера, ни Ибзена, ни Судермана, ни Сардуа чак, ни Војновића, ни Нушића, а да и не спомињемо модерну драму с нешто особенијим срединама или идеолошким тенденцијама. Код свих тих писаца, у већини комада или у свима, Народном Позоришту недостаје глумац за

· једну, две или три најглавније улоге. И тако је драма-

тург у искушењу или да ову обудовљену драму изнесе на позорницу у подели у каквој може, или да репертоар попуњава комадима који су му најближи под руком, без особитог мерила и без великих амбиција. Како се прави репертоар у таквим приликама, довољан је овај пример:

Пре две године, после фебруарске демонстрације у позоришту, тадања позоришна управа била је скоро у сличним околностима у којима је данашња позоришна управа, изузимајући нешто срећнијег положаја у погледу глумачке трупе. Када се после поднесене оставке Министру рад управе свео на привремено чиновничко отаљавање посла до разрешења, репертоар није ни изблиза комбинован са обзирима пре овог нередовног стања. Тако се, на пример, лепа Паљеронова комедија „Досадан