Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ТРЕЋА ЈУЖНОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА У ЗАГРЕБУ. (Крај)

У оној српској соби искупило се читаво Бранково коло, све наше српско шаренило, од Ст. Андреје до Косова и од Пирота до Дубровника; ту су један поред другога и измешани Урош Предић и Вукановић, Мурат и Миловановић, Вукановићка и Почек, и Глишић, и Лалић, и Момчиловић! Кад се сети човек, да овоме колу припадају још на једној страни Паја Јовановић, и на другој Надежда Петровићева, и П. Вучетић, ко се на догледу толиких противности не би ухватио за главу па завапио: „Јадно моје Српство поцепано!“ — Сасвим за себе стоји међу српским сликарима Урош Предић; његове су слике додуше ту на истом зиду са Вукановићкиним и Миловановићевим, али се одељују од ових као уље и вода у истој чаши. Можда је на месту пре свега питање, да ли је и требало ове свеце и иконе измешати са осталим мирским и модерним сликама; одређене за храм, за потпуно другу средину, овде су оне свакако депласиране и губе од свог значаја, чинећи истодобно ову српску из-· ложбу, толико разнородну по себи, још разнороднијим. Извесно је додуше, да је Урош Предић унео ново, да не кажем модерно схватање у своје црквене теме, и извесно је исто тако, да он вечито најважнији сликарски проблем мешања боја увек тако срећно решава, да се

око радо задржава на његовим сликама и без обзира на