Srpski književni glasnik

946 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

проблем ваздуха, овде је сад проблем светлости, која

лије као киша, и пред којом се, седећи на тераси код -

самовара, отвара штит од белог атласа, да се и о њега као о самовар распрште снопови сунчаних зрака па

падну свуд докле око и слика допире. Овај „Летњи

дан“ једна је од најлепших слика на овој изложби. За њом заостају, али се не губе, мањи радови госпође Вукановићке, већином опет. студије светлосних ефеката,

који пут озбиљне и академске („Буђење“), који пут популарније и с више штимунга („Замишљена“), увек неу--

сиљено и ненамештено обрађене. — Светлост. је, како

изгледа, проблем који доминира у кући Вукановићевих, ·

јер му и Г. Вукановић, чија уметност иначе нема сродно-

сти са уметношћу његове жене, обраћа нарочиту пажњу; на обема сликама које је изложио, и у „Триптиху“ који _

познајемо, и на портрету госпођице О. Ј. који је нов,

она игра важну. улогу. Вукановићева је светлост јужнија, интензивнија и пунија темперамента, и, ако није сувише

апстрактно доводити у свезу уметничко схватање са народношћу уметниковом, због ове светлости и због ње-

гових боја могло би се можда рећи, да је Вукановић“

најсрпскији сликар. То код „Триптиха“ не пада, због

теме, толико у очи, мада баш. ова светлост на слици много доприноси, да „тема“ не квари уметнички утисак.

Јер, узгред буди речено, није оправдан приговор критичара који се слепо држе последње моде, да је овај рад Вукановићев баналан и од старе школе; са темама у уметности стоји ствар отприлике као са тако званим отр'цаним сликовима у песништву: ако мисли које везују ти сликови нису тривијалне, нико не може осудити њихову

употребу, и исто тако: познате теме отежавају додуше. уметничку оригиналност, али дело није немодерно само

зато што обрађује једну од њих. Нико неће рећи за Удеа, да је застарео; и можда је Вукановићу баш Уде и улио храбрости, да изабере овако градиво. Само је Вукановић на сасвим други начин модеран, можда баш

због јужњачких елемената у својим сликама. То се.на