Srpski književni glasnik

УмеЕеТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 951 који је много више него то кад се боље загледи. Овај рад у хрватском оделењу не значи што све остале добре слике у њему; Чикош, Ивековић, Црнчић, Ковачевић, Тишов, Ауер, дали су добре радове, али таке смо и очекивали од њих, — Кризман се тек пење међу њих, и ова слика заиста је документ за развој његова талента. Он више не тражи, с амбицијом и претераном поузданошћу ђака који је таман довршио сликарску академију, да јефтиним ефектима и триковима последње моде засени очи, већ озбиљно приказује шта и како види, а види врло добро и приказује врло свеже: она жена на мосту што гледа у даљину закриливши очи руком, и сен што пада на њену црвену хаљину, и све остало на слици, све одаје поуздано око и вешту руку, и на свему се види напредак од пређашњих слика Кризманових. Оба бакрописа његова, „аутопортрет“ и „портрет Марије Делвар“, подсећају додуше још на онај силом генијални манир младе школе хрватских уметника, који је иначе Кризман, како изгледа, претурио већ преко главе; али је и онај слободни, поуздани потез симпатичнији, кад се зна, да је аутор прешао године кушања.

Тако и ози Кризманови цртежи доприносе, да оделење иза средишњег простора, у којем су смештени акварели, радирунги и други цртежи, прави нарочито пријатан утисак на посетиоца изложбе. Чисто бих рекао, да је овде управо будућност јужнословенског сликарства; јер добри цртежи претсказују добре слике, а то је нешто, што се не може доста често наглашавати пред данашњим сликарима, у добу импресијонизма. Овде, међутим, у "овом оделењу, има цртежа који су и као таки потпуна уметничка дела. Међу овима се истичу пре сзију бакро„рези и литографије Србина Јосима Даниловца. Од српских радова има даље још добар пастел портрет господина и три акварела госпође Вукановића, и акварели и . цртежи Лалићеви и Почекови, тако да Срби играју доста знатну улогу у овој будућности јужнословенског сликарства. — Од Бугара изложио је њихов карикатурист Бо-