Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 957

петост односа и дифернентни интереси код појединих племена толико су оштри, да појединци не могу да се одупру средини у којој живе, те отказују учешће на великом и корисном раду. Јагић с болом констатује ово, истичући жалостан факат, да словенски научници ни из близу не појимају корист овакога предузећа, које треба да буде огледало савремене словенске науке и згодно улуство за млађе генерације. Прикупљање сарадника отежавала је још и та околност што се сарадницима програмом везивале руке у погледу обима теме. Није дакле чудо што је рад на Енциклопедији ишао веома споро. Што се пак Енциклопедија крај свих незгода почела публиковати заслуга је В. Јагића, који је, крај многих . других послова, ипак и у старим годинама имао још увек снаге да се непрестано дописује, да даје теме и упуства сарадницима, ублажава и уклања искрсле несугласице.

Читава Енциклопедија имаће увод и три велика одељка. Први ће обухватити словенске језике и наречја, други историју словенских литература, а трећи словенску етнографију. Ова три одељка биће раздељени на шест томова, од којих ће сваки имати 80—100 штампаних табака. Јагић је у ову 12 свеску Енциклопедије приопштио детаљан пројекат увода и првога одељка. У уводу публиковаће Јагић историју словенске филологије, Л. Нидерле преглед савременог словенства, а на словенској графији радиће више сарадника. Јагић ће се на пример позабавити рунама и глаголским писмом, ћирилицом код јужних Словена П. А. Лавров, код Руса А. Собољевски, а код Румуна Ј. Калужњацки. Тајну буквицу код јужних Словена обрадиће Драг. Костић, а код Руса М. Сперански. Латинским писмом код Хрвата бави се М. Решетар.

У првој глави првога одељка изложена ће бити општесловенска питања у области језика. Ту ће између осталога Јос. Зубати говорити о словенским међу индоевропским језицима, Ф. Фортунатов даће нацрт прасловенске граматике, а Шахматов расправљаће о прасловенском акценту.

У дргој глави првога одељка је на првом месту црквено-словенска група. Историјски увод у ту групу написаће В. Јагић, а граматику црквено-словенскога језика по најстаријим споменицима . А. Лескин. У тој глави обратиће се пажња и изменама црквено-словенског језика са дијалекатским примесама на основи чешко-моравској, бугарској, српској, хрватској, руској и румунској. Измене