Srpski književni glasnik

за >

4 ПОДНИО у о о И и

САРОЛАСУ КИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХГ БРОЈ 3. — 1 август, 1908.

ЈЕДРУ АЕ НЕНЕ

Чим ручга, одмах легне на шилту, што му лежала у дну дућана испод неколико полупразних рафова, покрије се широким, танким јаглуком по глави и заспи. Не смета му нимало ни чаршијска галама, ни зврјање кола, ни лупњава Митра бачвара што му је становао у близини. Ништа му не смета. Могу, ако хоће, читаве регименте солдата, са свима музикама, боријама и таламбасима пролазити чаршијом, могу му свирати, лупати, диликтати пред дућаном, па опет да он ни прстом не макне, нити да му се сан разбије. Наравно, тад су и муштерије узалуд долазиле. Могли су га звати, дозивати, будити колико хоће, ништа им не би помогло. Ако би коме и успјело, да га, након грдне дреке и дрмусања, и пробуди, и то је било узалудно; опет није могао купити шта је хтио. Шта више тај би, обично, и настрадао. Хаџи-Рагиб, иза сна, имао је обичај да удари свакога ко му се близу задеси, а ако није могао ударити, окупио би да псује и грди, као што нико не зна испсовати и изгрдити. „Немам ја за те ништа на продају“, вели, и расипа псовке прегрштима, „нити ја икако продајем таким зевзецима... Зар нема више у чаршији дућана него само

11