Srpski književni glasnik

62 Српски Књижевни Гласник.

с временом постати уметници, али она има да васпита пре свега раднике, учитеље цртања, и људе који имају дара да у наш практични живот унесе смисао за лепо, уметнике-занатлије. То није луксуз, то је насушна потреба, и њу су подмирили и подмирују не само велики народи, него и сви наши, као и ми, мали суседи. Господине министре просвете, нама је пошребна уметничкозанатска школа!

О самим ђачким радовима на овој изложби, тешко је говорити нарочито нестручном критичару. Ти су радови за њега на први поглед и сувише униформни и носе тип школских задатака, и тек после дужег гледања наслућује мање више развијене ђачке индивидуалности. Стога ћу их прећи у сасвим крупним потезима. У женском оделењу госпође Бете Вукановић падају већма у очи пејзажи госпође Маринковић; код господина Мурата портрети и скице Г. Милићевића и радови Госпођице Ковачевићеве; код господина Вукановића цртежи Госпођица Чађевићеве и Берићеве и портрети у масној боји Господе Голубовића и Петровића, нарочито једна девојачка глава доле на среди зида преко пута од врата. За једну школску годину вредно је рађено и доста урађено. У вајарском оделењу Господина Ђоке Јовановића долазе у обзир само два ђака, изразитији и вештији Лукићи мање израђени Стаменко (име или презиме2); смисла за вајарски посао показује почетница Маргита Нушићева. | По ходнику привлаче нарочиту пажњу орнаментски и декоративни цртежи ђака по упутству господина Инкиостра. Ма.