Srpski književni glasnik

874 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

којима је тешко наћи издавача, и који би иначе мучно могли изићи пред велику публику и књижевну критику. Најзад, поред те књижевне мисије, коју је изводила како је знала и могла, али свакако не без добрих резултата, „Мала Библиотека“ је вршила и једну лепу националн мисију, самим тим што је изилазила у Мостару. | По свему што је учинила, а свакако још више по томе што може учинити, „Мала Библиотека“ заслужује пажњу и потпору свих пријатеља српске књижевности. Годишња претплата је мала (шест круна, за којих се добија 24 свеске), тако да се и људи танке кесе могу претплатити. Наше читаонице и дружинске библиотеке не би требали да остану без њенога комплета. Х.

„Моји познаници“. — У Мостару, у издању „Мале Библиотеке“, изишла је нова збирка Г. Светозара Ћоровића, под насловом „Моји познаници“. У овој књизи је осам нових приповедака: „Хакија“, „Отац“, „Халилова Кајда“, „Авдага“ „Шћепан наружник“, „Баба Анђина слава“, „Мајстор Обрен“, и „Јарани“. Све ове слике рађене су према живим лицима, и имају знатан реалистички карактер. Као и све приповетке Ћоровићеве и ове се одликују не само занимљивошћу типова но и занимљивошћу излагања, тако да се дају врло лепо читати. У погледу инвенције, занимљивости фабуле и њенога развијања, Ћоровић заузима једно од првих места међу срп“ ским приповедачима. Х.

ДВАДЕСЕТ ПРИПОВЕДАКА. — Као 166—168 свеске мостарске „Мале Библиотете“ изишло је „Двадесет приповедака“ мађарских приповедача, које је превео Г. Славко Косић. Ни избором ни писменошћу, српска књижевност ништа не добија овом преведеном збирком. Г. Косић је један од оних људи који могу случајно знати језик са кога преводе, али који немају ни знање књижевнога језика на који преводе ни у опште књижевне културе за послове. овакве врсте. 2 вЕ

· 2а5ћ0о. — У Загребу је изишла приповетка „2а5[0“ од хрватског приповедача Фрања Хорвата Киша. Ова при- _ повијест из савременог живота“ слика тежак и мрачан живот загорскога сељака, исто онако као што приповетке и романи Јосипа Козарца, описују славонско село.