Srpski književni glasnik

КИР АНУ ТА

4 у |, БЕЛЕШКЕ. 875

И као у Славонији, тако и у Загорју, сељаков живот није ни лак ни поетски. Шта више, у овој приповетци, која је писана просто, без фраза, али крепким цртама, тај живот изгледа врло црн и врло несрећан Писац је испричао једноставну и жалостну повест сељака Ценека Зрелца, кога је, кад је остао без родитеља стриц пљачкао, а кад се оженио, жена варала и злостављала. Та пасивна природа једног убијенога сељака по себи није тако занимљива, али је писац умео, доста вешто, да његовом бедном животу да општији значај, и да у овој историји једнога обичног сеоског невољника да социјалну слику поремећеног и узмућеног сеоског живота. Г. Фрањо Хорват Киш није вешт стилист, језик му није сасвим правилан, али његове приповетке са својим трезвеним реализмом и са дискретним симпатијама за невољника које описује, не сумњиво су успео посао, и прилично подсећају на сличне радове Јосипа Козарца.

Књиге из ЦРНЕ ГоРЕ. — „Црна Гора као приморска држава“, Милош Р. Марковић, Цетиње, 1909, стр. 8. — Четири листа без икаква другог значаја до као доку-

___ менат за будућега историка културе српскога народа да.

нашњега доба. — „Нервоза и њезини најновији узроци“, Др. Јован Кујачић, Српска Дубровачка Штампари 1908, 48 стр. !п 8%, 0:70 пара. Добра књижица, али није за народ удешена, и ако је у главноме намењена њему. — „Статистика увоза за 1905, 1906 и 1907 годину“, државно издање, Цетиње, 1909. — „Статистика извоза за 1905, 1906 и 1907 годину, државно издање“, Цетиње, 1909. Ин.

ЈЕДАН ПРЕВОД ИЗ ЧЕШКЕ ПРОЗЕ. — „Друштво за пот-

помагање Срба ђака у Прагу, штампало је превод новеле

„Вит, и (опоцс! ћуегду“ од Јулија Зејера. (Јиниз Хеуетг [!. Кућа „код звезде која тоне“. Сремски Карловци, 1909, јп 80, 115 страна). Последњих година у нашој књижевности није се јавио ниједан већи превод из чешке прозе, и у толико је ова књига више занимљива. Требало би, можда, одмах рећи да је због тога добродошла, и говорити о њој, и приказати превод. Ну, исто тако потребно је осврнути се на избор писца и учинити замерку том избору, и ту замерку нагласити издавачима, јер они, свакако, неће стати, и не треба то да учине, само на овом једном преводу.