Srpski književni glasnik

ВЕЧЕРЊИ ПОСЈЕДАК. 885

из чибука, — сад се лагано прену, и погледа је ли Синџа слушкиња његова, за вратима. Опазивши је како се при.

била уз камат и гунђа нешто, примакну јој се и, да други не чују, прошапта:

— Синџа!... Скухај сјутра и однеси ручак Потркуши:

Синџа зину.

— Зар проклетници, несретници једној, сјеме јој се затрло, да доносим ручакг — брекну на глас и погледа га. — Зар једној богохулници тешкој да носим, муње је и

шибале и заорале, те јој кроз кости трава проницала, а кроз зубе грка чемерика... Зар...

— Доста! — осијече Ахмет-ага одлучно и одмахну руком. — Однијећеш јој и ручак и вечеру!..

И, спустивши главу, дубоко уздахну:

— Јадница!..

— Ага, ми се томе од тебе нијесмо надали, — отегну Томана пријекорно и, као љутеи се, окрену главу од

Ахмет-аге. — Нијесмо мислили, да ћеш ти, стар чојек, још помагати грешнице... Пхи!.. — То је ко за инад нама, — додаде још неко.

-— То не ваља!..

— Чуће читав шехер како ми частимо ручковима једну... ух!...

—- И шта ће свијет рећи»

Ахмет-ага се лагано диже и закорачи преко прага.

— Зар Потркуша не једе ко и ви» — А оклен ће сад јести, ако јој се не донесе»

Па уљезе у кућу и затвори врата за собом.

— Смијешан ли је, — прогунђа неко за њим и пљуну. — Пхи!

— Чудан, — рече Томана, — чудан!

— Да се није заљубио у Потркушу»2

— Хахаха!

— Оно је нама за инад!

Говорећи, дигоше се и остали и почеше се подрављати. Помијешаше се међусобно, рукујући се, шапћући,

комешајући. У тој гунгули и Радован привуче Томану и прошапта јој: