Srpski književni glasnik
ВЕЧЕРЊИ ПОСЈЕДАК. 885
из чибука, — сад се лагано прену, и погледа је ли Синџа слушкиња његова, за вратима. Опазивши је како се при.
била уз камат и гунђа нешто, примакну јој се и, да други не чују, прошапта:
— Синџа!... Скухај сјутра и однеси ручак Потркуши:
Синџа зину.
— Зар проклетници, несретници једној, сјеме јој се затрло, да доносим ручакг — брекну на глас и погледа га. — Зар једној богохулници тешкој да носим, муње је и
шибале и заорале, те јој кроз кости трава проницала, а кроз зубе грка чемерика... Зар...
— Доста! — осијече Ахмет-ага одлучно и одмахну руком. — Однијећеш јој и ручак и вечеру!..
И, спустивши главу, дубоко уздахну:
— Јадница!..
— Ага, ми се томе од тебе нијесмо надали, — отегну Томана пријекорно и, као љутеи се, окрену главу од
Ахмет-аге. — Нијесмо мислили, да ћеш ти, стар чојек, још помагати грешнице... Пхи!.. — То је ко за инад нама, — додаде још неко.
-— То не ваља!..
— Чуће читав шехер како ми частимо ручковима једну... ух!...
—- И шта ће свијет рећи»
Ахмет-ага се лагано диже и закорачи преко прага.
— Зар Потркуша не једе ко и ви» — А оклен ће сад јести, ако јој се не донесе»
Па уљезе у кућу и затвори врата за собом.
— Смијешан ли је, — прогунђа неко за њим и пљуну. — Пхи!
— Чудан, — рече Томана, — чудан!
— Да се није заљубио у Потркушу»2
— Хахаха!
— Оно је нама за инад!
Говорећи, дигоше се и остали и почеше се подрављати. Помијешаше се међусобно, рукујући се, шапћући,
комешајући. У тој гунгули и Радован привуче Томану и прошапта јој: