Srpski književni glasnik

Ману МОЈ ЖИВОТ. 3 р (ПРИЧА ЈЕДНОГ ПАЛАНЧАНИНА). =! Ер: (12) = Ри; ХУП

ЕУ недељу после ручка дошла ми је сестра, па је · пила са мном чај.

: — Сад ја врло много читам, — говорила је она, | : | о = Зи _ показујући ми књиге, што их је, идући к мени, узела из 1 _ варошке библиотеке. — Нека је слава твојој жени и Вла- -

__димиру, они су пробудили у мени самосвест.. Они су ме _ спасли, учинили су то, да се ја сад осећам као људско _ биће. Пре, по неки пут, читаве ноћи не спавам од разних к __ брига: „ах, преко недеље се код нас потрошило много __ шећера! ах, да не пресолим краставце!“ И сад такође не спавам, али сад већ имам друге мисли. Тешко ми је,

__Своју прошлост презирем, стидим је се, а на оца сад _ гледам као на свога душмана. О, како сам благодарна ___твојој жени! А Владимирг То је тако чудан човек! Они ис Ми и очи. - То није добро, што не спаваш ноћу, — рекох ја. — Ти мислиш, —- ја сам болесна» Ни најмање. Владимир ме је прегледао и казао, да сам потпуно здрава. Али није реч о здрављу, није оно тако важно... Кажи ми: јесам ли у праву2 Њој је била потребна морална потпора — то је __било очигледно. Маша је отпутовала, доктор Благово је _ био у Петрограду, и у вароши није остало никога, осим