Srpski književni glasnik

888 Српски Књижевни ГлаАСНИК. мене, ко би јој могао казати, да је у праву. Она ми је оштро гледала у лице, старајући се да прочита моје тајне мисли, и ако се у њеном присуству замислим и ћутим, она то узме на свој рачун па се растужи. Ваљало је за све време бити на опрезу, па кад ме запита, је ли у праву, ја се журим да јој одговорим, како је она у праву и како је дубоко ценим.

— Знаш ли» Дали су ми код Ажогиних улогу, настави она. — Хоћу да играм на позорници. Хоћу да живим, једнем речи, хоћу да пијем из пуне чаше. Талента немам никаквог, и улога је свега у десет реди, али је ипак све ово неизмерно узвишеније и благородније, но сипати чај пет пута на дан и вребати, да ли куварица није појела преостали залогај. А што је главно, нека напослетку отац увиди, да сам и ја способна да протестујем.

После чаја она леже на моју постељу и полежа неко време затворених очију, врло бледа.

— Каква слабост! —- проговори она, дижући се. Владимир је говорио, да су све варошке жене и девојке малокрвне од нерада. Како је Владимир паметан човек! Он је у праву. Ваља радити! |

Кроз два дана она дође Ажогинима на пробу, са свеском. Била је у црној хаљини, с коралном огрлицом о врату, с брошем, који је из далека личио на питу, а у ушима су били велики обоци, у којима су блистали брилијанту. Кад сам погледао на њу, би ми незгодно: поразила ме је њена безукусност. Да је она ставила обоце и брилијанте кад им није време и да је била чудно оде: вена, приметили су и други; видео сам на лицима осмехе и чуо сам, како неко проговори, смејући се:

— Клеопатра Египатска.

Она се старала да буде светска, природна, спокојна, и зато је изгледала неприродна и чудна. Простота и умиљатост беху је оставили.

— Овај час сам изјавила оцу да одлазим на пробу, — поче она, прилазећи ми: — и он је викнуо, да ме ли-